1. Strateski je interes Jugoslavije da se integrise u EU. To je, s jedne strane nacin da se obezbedi laksi pristup najvaznijem trzistu na svetu, a sa druge strane sustinski preduslov da se rese problemi razvoja domace privrede i stabilnog demokratskog drustva. To je, takođe, jedini nacin za sve zemlje jugoistocne Evrope da, pod okriljem EU, u potpunosti liberalizuju tokove međunarodne trgovine i kapitala, rekonstruisu i razviju svoju infrastrukturu i usvajajuci evropski pravni i institucionalni okvir, unaprede svoj konkurentski polozaj u evropskoj i svetskoj privredi. Evropska opcija ce omoguciti Jugoslaviji da ojaca postojece i normalizuje i obnovi pokidane veze sa bivsim jugoslovenskim republikama koje su, uoci raspada zemlje, međusobno razmenjivale dve trecine vanrepublicke trgovine. Liberalizacija saradnje sa susedima, zemljama istocne i centralne Evrope i mediteranskim zemljama je prirodan tok priprema za visoko konkurentno zapadnoevropsko i svetsko trziste.

2. Polazna pozicija SRJ, odnosno Srbije, je veoma losa. Gotovo svi kvantitativni ekonomski pokazatelji su najnizi u citavom regionu, a poseban problem predstavlja nepoverenje u drzavu i odsustvo nezavisnih trzisnih institucija. Drasticnom pogorsavanju svih ekonomskih indikatora u SRJ tokom devedesetih godina prethodila je stagnacija tokom osamdesetih godina, tako da mozemo reci da ekonomska kriza traje jos od 1979. godine. Po duzini trajanja i dubini pada drustvenog proizvoda ovo je jedna od najduzih i najdubljih kriza u ekonomskoj istoriji Evrope od nastanka industrije. Zbog toga je potrebno odmah zapoceti duboke, sustinske i brze reforme celokupnog politickog, pravnog i ekonomskog sistema, na putu ka evropskoj integraciji, kao strateskom cilju drustva i zemlje.

3. Makroekonomske reforme i rekonstrukcija privrede radi povratka u međunarodnu zajednicu predstavljaju tezak posao koji novoizabrana demokratska vlada nece moci da obavi ukoliko ne dobije snaznu podrsku domace i međunarodne javnosti. Da bi obezbedila poboljasanje zivotnog standarda stanovnistva na trajnim osnovama i opravdala velika ocekivanja građana nakon smene autoritarnog rezima, nova vlada mora odmah da pocne sa sprovođenjem radikalnih ekonomskih reformi. To, pre svega, podrazumeva trenutnu monetarnu reformu, otpocinjanje reforme fiskalnog sistema i realizaciju programa brze privatizacije, uz istovremeno vidno poboljsanje zdravstvene i socijalne zastite stanovnistva.

Nakon formiranja nove demokratske vlade u Srbiji i SRJ predviđamo relativno brz oporavak privrede. Ocekivane stope rasta drustvenog proizvoda u ovoj i narednoj godini su 14% i 10%. Međutim, u 2001. godini drustveni proizvod jos uvek nece dostici nivo iz 1998. godine. Zbog toga ce nizak nivo drustvenog proizvoda i dalje predstavljati najvecu smetnju za uravnotezavanje javnih prihoda i rashoda.

4. Privreda Jugoslavije spada u red visoko zavisnih od spoljne trgovine. Prema nekim procenama spoljna trgovina ucestvuje sa preko 40% u vrednosti drustvenog proizvoda Jugoslavije. Ako se uzme u obzir i neevidentirana trgovina (sverc i drugi vidovi nelegalnih aktivnosti) stepen zavisnosti jugoslovenske privrede je znatno veci. EU predstavlja osnovni strateski oslonac za eksportno orijentisan stabilan privredni rast Jugoslavije.

Pitanje ozbiljne liberalizacija spoljne trgovine i harmonizacija sa resenjima u EU ce neminovno biti povezana sa brzinom i obimom integracije SRJ u međunarodnu privredu kao i razvojem bliskih odnosa sa Evropskom unijom.

U tom okviru, odmah bi trebalo ukinuti sve oblike suvisnih administrativnih prepreka u poslovanjaju u spoljnoj trgovini (obaveza registacije preduzeca, obaveza podnosenja "prijava" i slicno). Pri liberalizaciji, prioritet bi imala liberalizacija kolicinskih ogranicenja, tj. dozvola na uvoz (ovaj proces ne bi smeo da traje vise od dve godine, osim za vrlo retke izuzetke). Kada je rec o carinama, potpuna liberalizacija za trgovinu u regionu, kao i za uvoz iz EU ne bi smela da traje vise od tri, a izuzetno cetiri godine. Liberalizacija međutim, ne bi u potpunosti obuhvatila poljoprivredu, odnosno prehrambenu industriju.

5. Krajnji cilj prilagođavanja u monetarnoj oblasti je konvergencija institucionalnih resenja i pristupanje EU. Međutim, zbog politike vlasti u protekloj dekadi - zloupotreba monetarne politike, odrzavanje visokih dispariteta cena u cilju odrzavanja socijalnog mira, velikih budzetskih deficita - realisticka strategija podrazumeva uvođenje nekoliko faza u procesu prilagođavanja pre nego sto privreda postane sposobna da zadovolji zahteve EU za prijem u svoje clanstvo.

U prvom periodu, osnovni zadatak u domenu monetarne politike bice zadobijanje minimalnog stepena poverenja u dinar. Međutim, zbog potrebe otklanjanja glavnih disproporcija u oblasti relativnih cena (energetika, infrastukturne delatnosti, saobracaj, glavne zivotne namirnice) to ce biti tesko ostvariv cilj. U tom periodu je nezavisna Centralna banka bolje resenje od neposrednog uvođenja rezima klasicnog Valutnog odbora (Currency Board), jer omogucava postepeno uklanjanje nasleđenih disproporcija uz apsorbovanje neizbeznih sokova za makroekonomsku stabilnost i zivotni standard stanovnistva.

Valutni odbor bi uspostavio trajni paritet u odnosu na DM koja tradicionalno sluzi kao rezervna valuta i kao sredstvo svih kapitalnih transakcija u sektoru stanovnistva. Na taj nacin bi znatno porasla traznja za domacom valutom, vise nego u sistemima bez Valutnog odbora, jer institucija Valutnog odbora predstavlja garanciju domacoj i inostranoj publici da se vodi dugorocna anti-inflaciona politika.

6. Usled brojnih nepovoljnih okolnosti u periodu od oko dve godine nakon politickih promena tesko je ocekivati veci priliv privatnih investicija. U ovom periodu potrebno je omoguciti ukljucivanje zemlje u međunarodne finansijske i politicke organizacije i posebno u sve regionalne ekonomske aranzmane. Privredni rast u ovom periodu bice rezultat ukidanja sankcija i uspostavljanja veza sa svetom, ali i aktiviranja sada tezaurisanih sredstava stanovnistva. Bice zapoceta i u velikoj meri zavrsena privatizacija malih i srednjih preduzeca.

Cak i najbolja privatizacija ipak delimicno petrificira sadasnju privrednu strukturu. Stoga su investicije u nova preduzeca i nove industrije kljuc investicione strategije i osnovno pitanje razvoja. Da bi privukla investicije u nova preduzeca SRJ mora ukloniti ili umanjiti barijere trgovini, investicijama i barijere ulasku u posao.

Investiciona strategija bazirana na inostranim direktnim ulaganjima kroz privatizaciju i pre svega nova preduzeca moze obezbediti da se sadasnji BDP duplira u desetogodisnjem periodu. Privlacenje stranih direktnih investicija mora da obuhvati snizavanje poreskih i carinskih stopa, poreske grace period-e, stimulisanje investicija u propulzivne grane i mogucnost stranog vlasnistva na zemljistu. Ove mere moraju biti pracene aktivnom industrijskom politikom ciji je cilj privlacenje strateskih investitora. Da li ce ova strategija biti uspesna presudno zavisi od pocetnog dvogodisnjeg perioda tranzicije u kome se moraju stvoriti kredibilne institucije drzave i trzista.

7. Nacelno posmatrano reforme u socijalnom sektoru morale bi se odvijati u vise pravaca. Prvi svakako podrazumeva promenu uloge drzave. Drzava ne treba da bude jedini organizator, finanasijer i "proizvođac" socijalnih usluga, ali ostaje veliki broj funkcija koje drzava nesumnjivo i dalje treba da vrsi na kvazi socijalnom trzistu.

Uvođenje trzisnih mehanizama, prenosenje dela funkcija na privatan sektor i nevladine organizacije i uvođenje konkurencije u socijalni sektor jedan su od preduslova ovakvih konceptualnih promena. Trziste moze biti uvedeno u razlicitim delovima sektora: u delu finansiranja, u nekom od segmenata pruzanja usluga, u domenu alokativnih instrumenata na osnovu kojih se distribuiraju sredstva onima koji pruzaju usluge, pa cak i samo u nekim delovima sistema (kao sto su na primer odrzavanje, ciscenje i transport). To bi na primer znacilo ukljucivanje privatnih skola u budzetsko finasiranje, (kojima bi se omogucilo da eventualno i dodatno mogu da naplacuju svoje usluge), ukljucivanje privatne lekarske prakse u sistem zdravstvenog osiguranja, vece ukljucivanje humanitarnih i drugih neprofitnih organizacija u socijalno staranje i sl.

Imajuci u vidu tezinu socijalnih problema u Srbiji danas i njihovu vaznost za ocenjivanje uspesnosti politike, jasno je da ce za svaku reformski orijentisanu vlast promene u socijalnom sektoru i zastita najugrozenijih grupa biti od velikog znacaja. Oblikovanje i funkcionisanje socijalnog sektora umnogome ce zavisiti od brzine ekonomskog oporavka, ali i od ideoloske orijentacije i opredeljenja za "socijalnu" ili za "konzervativnu-liberalnu" drzavu. Nezavisno od toga, međutim, reforme postojeceg sistema se moraju sprovesti.

8. Ustavne promene podrazumevaju striktno prilagođavanje standardima Evropske unije ustavnih i zakonskih resenja iz oblasti ljudskih sloboda i prava, instituta pravne drzave, demokratski izabranog parlamenta i odgovorne vlade, nezavisnog sudstva, slobodnih medija i garancija za slobodne i fer izbore, kao i uspostavljanje trzisnog privrednog sistema. Nuzno je, takođe, izvrsiti usklađivanja ustava Srbije i Crne Gore sa ustavom njihove buduce drzavne zajednice i pristupiti donosenju saveznih zakona i drugih propisa na osnovu novog saveznog ustava.

Osim izmena osnovnih ustavno-pravnih i drugih sistemskih zakona u smislu njihovog prilagođavanja potrebama brze integracije u osnovne evropske tokove, pred novim, demokratskim vlastima u SRJ i Srbiji ce se naci i ogroman zadatak postepene harmonizacije domacih propisa sa propisima EU, sa krajnjim ciljem usvajanja »pravnih tekovina Zajednice« (acquis communautaire), kao uslova za clanstvo u Uniji.

Usklađivanje propisa SRJ sa pravilima EU predstavlja izuzetno kompleksan proces, koji bi trebalo da se obavlja u vise etapa i na vise nivoa. Ne radi se samo o usvajanju i usklađivanju propisa, sto je vec samo po sebi obiman zadatak. Neophodno je, istovremeno, pripremati odgovarajuce ekonomske, institucionalne, administrativne i pravosudne uslove koje ce obezbediti primenu i postovanje propisa, kao i odgovarajuce informisanje svih onih (u prvom redu preduzeca, građana, administracije i drugih) koji su obavezni da propise postuju i izvrsavaju. Ovaj proces podrazumeva obezbeđivanje odgovarajucih finansijskih i ljudskih resursa, kao i postojanje dovoljno razvijene i dinamicne privrede - sposobne da podnese troskove postovanja zakonodavstva koje u mnogim segmentima podrazumeva i dodatna ulaganja i posebne investicije (na primer, visi nivo u oblasti standardizacije, postovanje prava i zastita potrosaca, ekoloski propisi i drugo).

9. Demokratska transformacija zahvatice svakako vise oblasti. Između ostalog ona ce podrazumevati jacanje uloge parlamenta koji je, po vazecem ustavu, a jos vise u praksi, u senci predsednika republike. Druga, ne manje vazna oblast je usklađivanje normativnih resenja o ljudskim i građanskim pravima sa evropskim standardima, kao i uspostavljanje institucija i procedura koji ce obezbediti ostvarivanje tih prava. Ista ocena vazi i za kolektivnih prava pripadnika etnickih grupa. Treca oblast je jacanje decentralizacije, posebno obezbeđivanje stvarne autonomije pokrajina i jacanje lokalne samouprave. Najzad, cetvrta oblast promena tice se odnosa sa Crnom Gorom u kojima je Srbija, narocito od pogorsanja odnosa između dveju republika (1998), grubo krsila princip ustavni ravnopravnsti dveju federalnih jedinica na stetu Crne Gore. Novi odnosi između dve republike mogu biti uspostavljeni iskljucivo u demokratskom dijalogu i uz obostranu saglasnost. Od rezultata demokratizacije Srbije i od postizanja obstrano prihvatljivog aranzmana sa Crnom Gorom o buducoj politickoj zajednici, presudno ce zavisiti mogucnost reintegracije u tu politicku zajednicu pokrajine Kosovo, koja se, prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN br. 1244, nalazi od juna 1999 pod faktickim protektoratoma UN.

10. Treci sektor u Srbiji igra bitnu ulogu u procesu demokratizacije. On je zauzeo vazno mesto na politickoj sceni koje treba odrzati i unaprediti. Nesumnjivo je da ce sa demokratizacijom i otvaranjem zemlje porasti interes za ulaganje u njegov razvoj. Opsta drustvena klima, promena odnosa drzave i lokalnih vlasti, jacanje privrede i veca spremnost i mogucnosti pojedinaca da doprinesu razvoju neprofitnog sektora svojim donacijama, profesionalnim i volonterskim radom, predstavljaju ne tako daleku perspektivu. Ipak, u prvoj fazi, presudnu ulogu ce imati povecano prisustvo međunarodnih fondacija i njihova podrska. Pakt o stabilnosti za jugoistocnu Evropu, Proces stabilizacije i asocijacije za zemlje jugoistocne Evrope, kao i vecina regionalnih inicijativa na Balkanu ukazuju na povecano oslanjanje na neprofitni sektor u obnovi i razvoju regiona, njegovoj demokratizaciji i stabilizaciji.

11. Za uspesno ukljucivanje u evropske integracione procese neophodno je hitno unapređivanje obrazovnog sistema. Veoma vazna stavka reforme obrazovne politike mora biti da se u otvorenoj međunarodnoj saradnji polazi pre svega od nacionalnih prioriteta i uz oslanjanje, pre svega, na nacionalno ekspertsko znanje, kako bi se izbegli određeni destruktivni efekti u nekim zemljama u tranziciji zbog nepromisljene i preterane decentralizacije (umesto opravdane dekoncentracije moci odlucivanja) i preterane liberalizacije i privatizacije u oblasti obrazovanja za koje ne postoje nuzni preduslovi.

12. U mnogim (mada ne u svim) oblastima gde se resava pitanje civilne bezbednosti, sada se moze konstatovati nepreciznost velikog broja normi, njihova međusobna nesaglasnost, pa i protivustavnost ili protivzakonitost. Međutim, kao najveci problem ipak se ne javlja sadrzina normi, nego narocito njihova primena i nekaznjivost njihovog krsenja. To u prvi plan izbacuje problem kontrole i nadzora. Zato se kao prioritetan zadatak postavlja pitanje preispitivanja i pokretanja postojecih mehanizama spoljne i unutrasnje kontrole rada drzavnih organa i ustanovljenja novih tela za nadzor njihovog rada.

Posebna komisija treba da razmotri celokupnu organizaciju policije i predlozi resenja koja bi bila usmerena na povecanje njene efikasnosti u borbi protiv kriminala. Pri tome je neophodno da se narocita paznja obrati na oblike i sadrzaj preventivnog delovanja, posto je sada ovaj aspekt u potpunosti zapostavljen.

13. Resavanje manjinskog pitanja predstavlja ne samo pretpostavku politicke stabilnosti jedne drzavne zajednice, nego i pokazatelj njene demokraticnosti. Osim toga, zastita nacionalnih manjina zauzima jedno od kljucnih mesta u politickoj transformaciji istocnoevropskih zemalja i njihovom priblizavanju evropskim integracijskim procesima.

Svakako da bi se opsti, zajednicki problemi nacionalnih manjina morali resavati najvisim i najopstijim aktima od Ustava, preko zakona do podzakonskih akata, dok bi specificne probleme, posebne manjinske probleme trebalo resavati odgovornom politikom vlade, politikom usmerenom na uvazavanju specificnih interesa posebnih manjinskih zajednica, politikom stvaranja atmosfere tolerancije i međusobnog uvazavanja manjinskih zajednica.

Da bi Srbija i SRJ dostigle moderne standarde u bezbednosti pojedinca (građanina), drustva i drzave morace se, uz ostalo, radikalno preoblikovati vojno-odbrambena sfera. To zahteva demokratski preobrazaj zatecenih civilno-vojnih odnosa, radi uspostavljanja demokratske civilne kontrole nad VJ. Za tu svrhu nuzno je planski i svrhovito transformisati Vojsku Jugoslavije.

14. Nove vlasti ce morati da definisu svoju spoljnu i bezbednosnu politiku. Prikljucenje evro-atlanskom sistemu bezbednosti tesko da ce biti prioritetni cilj. Protiv skorasnjeg kandidovanja SRJ za clanstvo u NATO ili Partnerstvo za mir ima vise bazicnih i tesko osporivih razloga. Dva su kljucna: prvo, razorne posledice agresije NATO na SRJ i, drugo, izuzetost NATO-a iz sistema kolektivne bezbednosti UN, ali i iz procedura demokratske civilne kontrole nad vojskom.

15. Pad rezima Slobodana Milosevica i demokratske promene u Srbiji koje su u toku, kao jedan od najvisih prioriteta postavljaju redefinisanje sveukupne spoljnopoliticke strategije SR Jugoslavije koja bi se morala, u sto kracem roku, postaviti na kvalitativno nove temelje.

Ovaj zadatak stavlja spoljnu politiku SR Jugoslavije pred velik broj opstih i konkretnih zadataka koji bi se mogli klasifikovati na sledeci nacin:

Zadaci vezani za utvrđivanje opstih nacela i strategijskih ciljeva spoljne politike;

Zadaci vezani za odnose sa međunarodnim organizacijama i najznacajnijim drzavama;

Zadaci vezani za odnose sa susednim zemljama;

Zadaci vezani za organizaciju diplomatije.

16. Proces obnove, reforme i modernizacije zemlje nece biti ni lak ni kratak. Isto tako, ne moze se ocekivati ni brzo uclanjenje zemlje u EU, iako ce priblizavanje Uniji i postepena integracija predstavljati jedan od osnova na kome ce se zasnivati modernizacija. Međutim, ovaj proces je neizbezan i predstavlja jedini realan put, kako bi se ovoj i sledecim generacijama pruzila perspektiva i ponudio ostvariv cilj.