Dusko LopandIc
SECI - INICIJATIVA ZA SARADNJU U
JUGOISTOCNOJ EVROPI
- pragmatican i efikasan forum za
saradnju -
1. Okolnosti nastanka i clanstvo SECI
SECI
(Southeast European Cooperative
Initiative) spada u red onih inicijativa za saradnju na Balkanu koje
su nastale nakon zakljucenja ugovora o miru u BiH iz Dejtona/Pariza, poput
"Roajomonske inicijative" Evropske zajednice. SECI je pokrenuta od
strane SAD na sastanku visokih funkcionera OEBS u Pragu, marta 1996. godine.
Osnivacka skupstina Inicijative je odrzana u Zenevi, 05/06. decembra 1996.
godine. U "izjavi o ciljevima SECI" usvojenoj na tom sastanku,
istice sa da je cilj inicijative "podsticanje saradnje zemalja regiona,
kao i olaksavanje ulaska jugoistocne Evrope u evropsku integraciju".
SECI je definisana kao "forum, na kome se predstavnici drzava ucesnica
sastaju radi diskusije o zajednickim regionalnim ekonomskim problemima i
pitanjima iz oblasti zivotne sredine". U tom cilju, SECI bi,
izmedju ostalog trebalo da (a) omoguci blisku saradnju izmedju zemalja
regiona; (b) podstice planiranje na niovu celog regiona; (c) identifikuje
potrebne akcije i nedostajuce veze; (d) omoguci bolju ukljucenost privatnog
sektora u ekonomski razvoj, u kom cilju treba da pomogne stvaranju
odgovarajuce (e) regionalne klime za razvoj i ucesce privatnog sektora.
Vec na samom pocetku, postavilo se pitanje uskladjenosti,
odnosno konkurentnosti SECI sa Roajomonskom inicijativom, imajuci u vidu da
su obe nastale gotovo u isto vreme i sa istim ciljem. Zbog toga su SAD i EU
zakljucile "zajednicke tacke o razumevanju Eu i SAD", u okviru
cega je dogovoreno da SECI "nece konkurisati politikama ili projektima
EU u regionu". Nakon pokretanja inicijative o "Paktu o stabilnosti
u jugoistocnoj Evropi", SECI ucestvuje i u delovanju ovog okvirnog
foruma za saradnju.
Clanice SECI su dvanest zemalja: SRJ, Albanija, BiH,
Bugarska, Makedonija, Grcka, Madjarska, Moldavija, Rumunija, Turska, kao i
Slovenija i Hrvatska. Slovenija i Hrvatska su u prvo vreme odbile da budu
punopravne clanice Inicijative, zeleci da izbegnu svako povezivanje sa
prostorom prethodne SFRJ. Medjutim, nakon americkog pritiska, Slovenija je
prihvatila clanstvo, dok je Hrvatska formalno ostala samo "posmatrac",
sto se u praksi malo razlikuje od punopravnog ucesca. SR Jugoslavija je dva
puta bila pred ukljucenjem u inicijativu (prvobitno joj je poziv bio upucen
u 1996. godini, pa povucen zbog zbivanja oko lokalnih izbora u Srbiji; isto
se desilo pocetkom 1998. godine zbog dogadjaja na Kosovu), da bi najzad
zvanicno postala njena ucesnica u decembru 2000. godine, nakon demokratskih
promena u Beogradu.
Postoje i zemlje koje "podrzavaju" SECI (tzv.
"supporting States") u koje spadaju: SAD, Austrija, Italija,
Rusija, Ceska i Svajcarska. Najzad, na sastancima SECI ucestvuju i EU
("Trojka"), Evropska komisija, Svetska banka, Evropska banka za
obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i regionalni
forumi (CEI, BSEC, Roajomonski proces). Nema, medjutim sumnje da su SAD bile
i ostale osnovni pokrovitelj ove inicijative.
2. Organizacija i metodi rada SECI
Za razliku od drugih inicijativa i foruma u regionu
jugoistocne Evrope, SECI nije imala za cilj organizovanje sastanaka na
visokom politickom nivou, odnosno cisto politicku saradnju. SECI je krajnje
pragmatski definisan kao, "fleksibilan okvir za pokretanje i
sprovodjenje konkrentih projekata i programa od interesa za zemlje ucesnice".
Najvise telo saradnje u SECI je "Programski
komitet" (Agenda Committee), koji cine visoki zvanicnici
drzava clanica Inicijative. Komitet je telo koje donosi odluke, odredjuje
prioritete saradnje i razmatra napredak koji je postignut u implementaciji
pojedinih programa i projekata. Komitet se sastaje svaka dva meseca, a
predsedava mu "koordinator" SECI.
"Koordinatora" inicijative formalno
postavlja predsedavajuci OEBS-a, nakon odgovarajucih konsultacija sa
zemljama clanicama te orgnizacije. Medjutim, SECI nije deo strukture OEBS-a.
Zanimljivo je da dosadasnji "koordinator" SECI nije drzavljanin
neke od zemalja clanica, nego drzavljanih jedne od zemalja koje "podrzavaju"
SECI. Nadleznosti koodinatora SECI su sledece: koordinacija sa zemljama SECI;
predsedavanje Programskim komitetom; pracenje odluka SECI; konsultacije sa
sekretarijatom UN/ECE i veze sa drugim institucijama i organizacijama;
trazenje finansijskih sredstava za projekte.
Tehnicku podrsku radu
SECI pruza sekretarijat
Ekonomske komisije za Evropu UN (UN/ECE) u Zenevi, ukljucujuci sledece
aktivnosti: priprema predloga projekata za Programski komitet i za radne
grupe; saradnja sa drugim telima UN; pruzanje konsultantskih i savetodavnih
usluga u okviru radnih grupa i projekata.
Osnovni oblik rada SECI je putem odabranih okvirnih projekata,
koji se biraju izmedju predloga koje podnose drzave clanice, UN/ECE
sekretarijat ili druga zainteresovana strana. Za svaki izabrani projekt,
formira se posebna radna grupa, koju cine predstavnici
zainteresovanih zemalja i eksperti i kojom predsedava "zemlja domacin (koordinator)".
Radne grupe pripremaju tehnicke i finansijske studije fezabiliteta i nastoje
da pronadju "sponzore" za projekte. Za rad SECI, bitno je istaci
da ovaj forum direktno ne realazuje projekte, nego nastoji da okupi zemlje i
pronadje finasijsku instituciju ili agenciju, koja bi realizovala
predvidjeni projekt. Zbog toga SECI nema poseban finasijski budzet za
realizaciju projekata.
Osim ovih, osnovnih tela, SECI ima i neka pomocna tela.
"Poslovni savetodavni savet" (Busines Advisory Copuncil
to SECI - BAC) okuplja ugledne poslovne ljude iz zemalja regiona, u
cilju veceg ukljucivanja privatnog sektora u aktivnosti SECI. BAC daje
misljenja o pojedinim predlozima i realizaciji projekata, nastoji da privuce
podrsku zemalja izvan regiona, pruza podrsku stranim investicijama i drugo.
BAC je forimran juna 1997. godine u Solunu i sastaje se cetiri puta godisnje.
BAC je pokrenuo i ideju osnivanja "Poslovnih centara SECI"
(Business Support Offices - BSO) koji su osnovani u Solunu, Veneciji i
Istanbulu.
3. Aktivnosti SECI - projekti
Na prvom sasanku Komiteta za plan rada SECI u januaru
1997. godine UN/ECE sekretarijat je podneo ukupno 12 predloga projekata. Do
sada su medju prioritete usvojini ukupno osam okvirnih projekata, koji
medjutim, nisu napredovali istim ritmom. Najvise je rezultata bez sumnje je
postignuto na projektu: "pojednostavljenja prelazaka granica",
koji se u medjuvremeno podelio u vise pravaca. Takodje su znacajni rezultati
ostvaareni u okviru inicijative za osnivanje Regionalnog centra za borbu
protiv prekogranicnogf kriminala (Bukurest). Ostali projekti, koji imaju
skromnije rezultate, odnose se na: razvoj transportnih infrastruktura,
razvoj energetske mreze, povezivanje gasovoda, povezivanje elektrosistema,
ekoloski programi za Dunav i druge reke i jezera u regionu, podrska malim i
srednjim preduzecima, saradnja finasijskih berzi.
4. Projekti radi "Pojednostavljenja prelaska granica"
- zemlja koordinator: Grcka
Projekt je vec obuhvatio cetiri faze, koje nisu direktno
medjusobno povezane i koje su, u stvari postali zasebni projekti: (a)
fizicko poboljsanje granicnih prelaza; (b) pojednostavljenje i
standardizacija pogranicnih i carinskih postupaka; (c) restrukturacija
pogranicnih sluzbi; (d) borba protiv kriminala i korupcije.
4.1.
Najkonkretniji SECI projekt, usvojen do sada, odnosi
se na aktivnosti fizickog poboljsanja oko tridesetak pogranicnih prelaza,
kao i pogranicnih procedura u sest drzava JIE. Celokupan projekt, koji je
nazvan "Trgovinske i transportne olaksice u jugoistocnoj Evropi"
(TTFSE), iznosi 85,8 miliona USD. Projekt je dobio snaznu podrsku SAD koje
su predvidele 9 miliona pomoci. U tu svrhu, za period 2000-2003. godine,
Svetska banka je predvidela kredite u visini od 38 miliona USD, IDA
dodatnih 30 miliona USD, a 18 miliona USD ce biti angazovano iz lokalnih
sredstava zainteresovanih drzava JIE. U ovu svrhu, sest drzava JIE (BiH,
Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Rumunija) je potpisalo "memorandum
o razumevanju o trgovinskim i transportnim olaksicama u JIE" kojim
je osnovan "Regionalni nadzorni komitet" sa ciljem da se
pobljsaju fizicki prelazi na granicama, poboljsa carinska aadministracija,
omoguce kompjuterizovane procedure i poboljsaju kontakti i razmena
informacija izmedju pogranicnih organa i poslovnih krugova. Citav projekt
("Regionalni program TTFSE"), kao i memorandum, trajace do 30.
juna 2007. godine, uz mogucnost daljeg produzenja na novih 7 godina.
4.2.
U okviru SECI formirano je septembra 1998. godine udruzenje
nacionalnih PRO komiteta u Jugoistocnoj Evropi - SECIPRO,
ciji je cilj pojednostavljenje postupaka i prakse u medjunarodnoj trgovini,
administraciji i transportu. U ovim komitetima, koji su inspirisani
aktivnostima u okviru UN/ECE ("EUROPRO"), ucestvuju predstavnici
drzavnih organa (carina, administracija, komore), kao i privatnih udruzenja
(spediteri, udruzenja preduzetnika i slicno). Jedna od tema koju razmatrea
SECI PRO je ujednacavanje primene "Jedinstvenog administrativnog
dokumenta" (JCI), kao i primena odgovoarajucih tranzitnih konvencija.
4.3.
Projektna grupa SECI za "olaksavanje prelaska
granica", pod predsedavanjem predstavnika Grcke, je u toku 1997. i
1998. godine pripremila "Memorandum o razumevanju za olaksanje i
liberalizaciju medjunarodnog drumskog transporta roba u JIE".
Memorandum su 28. aprila 1999. godine potpisali u Atini ministri saobracaja
devet zemalja SECI (sve clanice SECI osim Hrvatske i Slovenije, koja ga je
potpisala naknadno). MOR ima 14 clanova i predvidja, izmedju ostalog,
postepenu liberalizaciju rezima kvota u kamionskom saobracaju, pristupanje
SECI zemalja u 16 multilateralnih konvecija pripremljenih u ovkiru UN/ECE,
harmonizaciju nacionalnih propisa o dimenzijama i tezini kamiona,
harmonizaciju drumskih taksi, stvaranje banke podataka, olaksavanje
izdavanja viza za vozace i slicno. MOR predvidja da ovi ciljevi budu
realizovani putem zakljucenja bilateralnih konvencija izmedju zemalja
potpisnica.
Na osnovu MOR (clan 12), osnovan je Komitet za
regionalni drumski saobracaj, koji ima za zadatak da prati realizaciju
MOR, kao i zakljucenje bilateralnih i multilateralnih konvencija u ovoj
oblasti. Prvi sastanak ovog Komiteta, na kom je usvojen program rada za
period 2000-2002. godine odrzan je 12.10.1999. godine u Aleksandropolisu,
Grcka.
4.4.
Kao deo celokupnog delovanja na regulisanju
normalnog funkcionisanja prekogranicne saradnje, u okviru SECI je razvijena
i saradnja na borbi protiv prekogranicnog kriminala. U tom cilju, u
Bukurestu je 26.05.1999. godine potpisan "Sporazum o saradnji radi
sprecavanja i borbe protiv prekogranicnog kriminala". Sporazum je
dosad potpisalo 9 clanica SECI, sa izuzetkom Slovenije i Hrvatske, koje su
pristupile naknadno. Istovremeno, potpisana je i "Povelja o
regionalnom centru SECI za borbu protiv prekogranicnog kriminala".
"Sporazum" ima 17 clanova i predvidja medjusobnu saradnju clanica
u sprecavanju, otkrivanju, ispitivanju, gonjenju i sankcionisanju
prkogranicnog kriminala (clan 2). U tom smislu, predvidjene su forme posebne
saradnje medju organima drzava clanica (informisanje, razmena podataka,
zastita licnih podataka, podnosenje zahteva i drugo). Kao najvise telo za
realizaciju sporazuma, odnovan je Komitet za zajednicku saradnju. U
Komitet su, pored predstavnika zemalja clanica, ukljuceni i predstavnici
ICPO-Interpola i Svetske carinske organizaicije (WCO) kao "stalni
savetnici". Svaka zemlja u Komitetu je predstavljena sa dva zvanicnika:
jedan predstavnik carine i predstavnik policije.
U clanu 13, predvidjeno je formiranje "Regionalnog
Centra SECI za borbu protiv prekogranicnog kriminala". Centar ima
sediste u Bukurestu i ima ulogu sekretarijata ovog specificnog oblika
saradnje. Znacajnu podrsku ovom projektu daju SAD.
4.5. Transportna infrastrukutura i "uska grla"
na glavnim medjunarodnim putevima
- zemlja koordinator: Bugarska
U okviru ovog projekta, radna grupa je odrzala dva
sastanka, na kojima su razmatrani drumski i zeleznicki putevi, u kontaktu sa
grupama koje je formirala Ekonomska komisija za Evropu UN. Radna grupa je
preuzela pracenje "uskih grla" na pogranicnim prelazima, cije
poboljsanje finansira Svetska banka u okviru projekta "trgovinske i
transportne olaksice u JIE" (videti gore). U okviru ovog projekta,
formirana je posebna "radna grupa" za redovne voznove
("shuttle trains), kako za putnicki, tako i za robni transport. Grupa
je od oktobra 1998. godine odrzala 4 sastanka.
5. Projekti u oblasti energetike
5.1. Energetska efikasnost - mreze za povezivanje
- zemlja koordinator: Madjarska
Jedan pravac delovanja u okviru ovog projekta se odnosi
na povecanje energetske efikasnosti u okviru "demon,stracionih zona",
na niovu gradova, opstina. Do sada su radjene studije fezabilnosti u
Mariboru (Slovenija), Pecuju (Madjarska) i Konstanci (Rumunija). Slicne zone
koje treba da obuhvate racionalizaciju urbanih sistema i unapredjenje
sistema obnovljenih energija treba da se formiraju u svbim zemljama SECI.
Razmatra se i mogucnosti formiranja Regionalnog fonda
SECI za energetsku efikasnost pod okriljem Svetske banke.
5.2. Unapredjenje povezanosti mreza gaosovoda
- zemlja koordinator: BiH
Projekt ima za cilj povezivanje i razvoj mreza gasovoda,
ukljucujuci i procena trzista gasa u regionu, kao i infrastruktura. U tom
cilju stvorena je i posebna "task force". U zimu 1997/1998,
projektna grupa je omogucila obnovu snabdevanja gasom za BiH, kako za tu
godinu, tako i za narednih 2-4 godine. Pripremljen je u 1998. godini i
poseban izvestaj projektne grupe, uradjen od strane gasnih kompanija. Druga
faza projekta bi trebalo da predstavlja ekonomsku i finasijsku analizu za
sest projakata od zajednickog interesa, kako bi se ustanovila njihova
podobnost za dobijanje kredita. Usled smanjene traznje za gasom u regionu,
projekt je "zamrznut".
5.3. Projekt za razvoj interkonekcije energetskih sistema
- zemlja nosilac: Makedonija
Projekt je pokrenut januara 1998. godine u Skoplju i
predvidja povezivanje podsistema na Balkanu i crnomorskom regionu sa
evropskim sistemom. Projekt je podeljen u cetiri faze:
- obnova sistema u BiH i Hrvatskoj u cilju uspostavljanja
jucnog krila "Unije za koordinaciju proizvodnje i prenosa elektivcne
energije" (UCPTE). Obezbedjeno je finasiranje obnove prenosnika u
Mostaru i Ernestinovu;
- studija fezabilnosti za koridor Istok-Zapad,
ukljucujuci veze Makedonije sa Albanijom i Bugarskom i veze regiona sa
Turskom;
- ispitivanje ekonomskih i tehnickih prednosti
integralnog rada "Balkanskih elektroenergetskih sistema";
- teleinformacioni sistem za povezivanje dispecerskih
centara u regionu radi razmene energije i otvaranja trzista. Ocekuje se da
ce u narednim godinama doci do fizickog povezivanja elektroenergetskih
sistema svih zemalja JIE, kao i da ce "konkurentno" trziste
elektroenergije na Balkanu biti uspostavljeno do 2006. godine.
5.4. Zivotna sredina - Program obnove reka, jezera i
okolnih mora
- zemlja nosilac - Austrija
Projektna grupa je zapocela sa radom decembra 1997.
godine pod nazivom "program obnove Dunava", a aprila 1998. je
prosirena na druge oblasti i dobila novo ime. U programu za Dunav,
identifikovano je 180 "vrucih tacaka" duz toka Dunava, koji su ili
mogu biti izvor zagadjenja. Medjutim, sredstva za investicije nisu
obezbedjena. Projektna grupa je takodje predvidela odrzavanje tri seminara u
1999. godini u regionu, radi razmatranja problema i mogucih resenja.
6. Razvoj privatnog sektora
6.1. Projekat obezbedjivanja finansijskih sredstava
za unapredjenje malih i srednjih preduzeca (MSP)
- zemlja koordinator - Rumunija, u saradnji sa
Centralnoevropskom inicijativom
Projektna grupa, koja okuplja predstavnika vlada, komora,
privrednih udruzenja i eksperata, do sada je napravila "inventar"
finansijskih nacionalnih politika zemalja regiona prema MSP. Organizovan je
i niz seminara u zemljama clanicama na ovu temu (pravni okvir MSP, sistem
kreditnih garancija, lizing). Dobar deo paznje Projektne grupe i SECI
zemalja je ulozen u aktivnosti u cilju stvaranja posebnog fiansijskog fonda
kojim bi se podrzalo stvaranje i razvoj male privrede (formiranje konzorcija
banaka pod vodjstvom Svetske banke, EBRD i dr).
6.2. Saradnja izmedju trzista hartija od vrednosti
- koordinator: Turska
Ovaj projekt predstavlja nesto noviju inicijativu, koja
je usvojena od strane Programskog komiteta aprila 1998. godine, na predlog
Istanbulske berze. Novembra 1999. godine u Istanbulu potpisan je Memorandum
o razumevanju o razmeni informacija izmedju trzista hartija od vrednosti.
Memorandum su zakljucili nadlezni organi zemalja SECI. U okviru ovog
projekta, koji energicno podrzava Turska, predvidjen je i siri rad na
promociji stranih investicija u regionu.
Osim gornja dva projekta, koja su vec u toku, u okviru
SECI se priprema i osnivanje nove projektne grupe o komercijalnoj
arbitrazi i posredovanju.
7. Zakljucak: SECI kao efikasan i pragmatican oblik
ekonomske saradnje na Balkanu
Za razliku od nekih drugih inicijativa u regionu Balkana
(CEI, CMES), SECI nema razvijenu institucionalnu strukturu, koja je
ogranicena na minimum. Jos je skromniji politicki "profil" ovog
foruma, ciji najvisi organ cine ambasadori ili visi drzavni funkcioneri. Za
razliku od "Procesa multilateralne saradnje u JIE" ili "Centralnoevropske
inicijative", SECI ne usvaja nikakve politicke izjave. Medjutim, od
svog pocetka, SECI je izazvala daleko veci interes u javnosti drzava Balkana,
nego kada se radi o ranijim regionalnim inicijativama. SECI je imao ovako
sirok odjek verovatno zbog toga sto su nosilac predloga bile SAD, kao
najznacajnija svetska ekonomska i politicka sila.
U kolikoj meri su ova ocekivanja i ispunjena u toku
cetiri poslednje godine?
SECI inicijativa je bez sumnje inicirala neke znacajne
projekte, kao sto su projekti pobooljsanja prekogranicnih prelaza, koje
finansira Svetska banka, memorandum o olaksanju drumskog transporta robe,
akcije borbe protiv korupcije i prekogranicnog kriminala. Ovi projekti su
inicirani uz minimum administrativnih procedura, uz pokusaj da se ostvari
"sinergija" izmedju raznih institucija (Ekonomska komisija za
Evropu UN, CEI, East/West Institute). Oni imaju krajnje prakticcan karakter
i cilj. SECI je razvila i neke druge korisne inicijative, poput direktnog
ukljucivanja poslovnih ljudi u proces SECI (Poslovni savet) ili delatnosti
"PRO" komiteta, radi pojednostavljenja administrativnih i
trgovinskih procedura u regionu. Uspeh ovih inicijativa se pokazuje i u
cinjenici da je, na primer "Pakt o stabilnosti u JIE" preuzeo neke
od ideja iz SECI, poput poslovnog saveta.
S druge strane, SECI inicijativa je pokazala i neke
slabosti koje nisu omogucile da ona ostvari dublji uticaj na ekonomsku
situaciju u regionu. U prvom redu, ne moze se zakljuciti da pokretanje
desetak obimnijih (makro)projekata, bez obzira koliki je njihov pojedinacan
znacaj, moze da zadovolji ogromne potrebe i zedj regiona za saradnjom i
ekonomskom pomoci. Osim toga, SECI cak i ne raspolaze sa posebnim budzetom
ili fondovima za finansiranje projekata. Stotinjak miliona dolara, koliko je
do sada predvidjeno za angazovanje na osnovu projekata SECI (krediti,
donacije) daleko je cak i od nekih minimalnih potreba zemalja Balkana.
Pojedine "drzave koordinatori" nemaju kapacitet da animiraju
ostale clanice i realizuju odredjene projekte.
Cini se da je SECI pre svega forum ciji je cilj da igra
komplementarnu ulogu u mrezi balkanskih inicijativa, da deluje na
eliminisanje pojedinih "uskih grla" u projektima saradnje.
Posmatrana izolovano, SECI nije za sada ostvarila poziciju sa koje bi mogla
da deluje na globalno stanje u jugoistocnoj Evropi. Medjutim, sa pokretanjem
"Pakta o stabilnosti u jugoistocnoj Evropi", cija uloga bi upravo
i trabalo da bude "makro" delovanje na Balkanu, ovaj nedostatak
SECI vise nije tako bitan. S druge strane, prednosti SECI, poput pragmatske
okrenutosti ka prakticnim projektima, uz minimalnu birokratizaciju, uz
"Pakt o stabilnosti", postaju jos izrazenije. U narednom periodu,
bice otvoreno pitanje vece harmonizacije projekata SECI sa Paktom o
stabilnosti, pri cemu jos nije jasno da li ce se SECI potpuno "utopiti"
u Pakt (poput Roajomonske inicijative), ili ce ipak delimicno zadrzati i
sopstveni identite i strukture.
